На Палама је данас одата почаст свим људима који су у тешким условима радили у Војној болници “Коран”, освештана је спомен-плоча погинулом и умрлом медицинском и немедицинском особљу, те положено цвијеће у оквиру манифестације “Сјећање на јуни 1992. године”.
Хотелски комплекс “Коран” на Палама је почетком ратних дешавања претворен у болницу. Испред ратне војне болнице налазила се спомен-плоча на којој је исписано да је од 4. априла 1992. до 30. јуна 1996. године у овој здравственој установи лијечено више од 20.000 људи и извршено више од 12.000 операција.
Спомен-плоча симболизује свједочи о надљудским напорима љекара и комплетног тадашњег здравственог особља у лијечењу многих људи, српских бораца и дјеце.
Мирко Шошић, један од оснивача ратне болнице “Коран” и угледни српски хирург, изјавио је новинарима да су радили у тешким условима, а спашавали многе животе, јер им је на првом мјесту био човјек, што данас, нажалост није случај.
Чувени хирург из Источног Сарајева Славко Ждрале рекао је да је медицинско и немедицинско особље ове болнице дало немјерљив допринос у збрињавању повријеђених и обољелих цивила и војника.
“Оно што је урађено тада су невјероватне ствари. Када су се нашли на овом простору, здравствени радници, љекари и медицинске сестре схватили су шта је њихова дужност и показали своје знање”, рекао је Ждрале и додао да се помагало другим народима што указује да је етика била да се помогне човјеку у невољи.
Начелник општине Пале Бошко Југовић рекао је да измјештањем и реконструкцијом споменика желе сачувати успомену на Војну болницу “Коран”, која је дала велики допринос у спашавању многих људи, бораца.
“Више од 1.000 бораца оперисано је у болници, спашени су животи… Никада нећемо бити свјесни вриједности, знања, труда коју су наши љекари дали Републици Српској. Зато треба да његујемо тековине Одбрамбено-отаџбинског рата кроз културу сјећања”, истакао је Југовић.
Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић рекао је да је немјерљива улога људи који су били у болници “Жица” у Блажују, у “Касиндолу”, на “Корану” и на Сокоцу, јер спасавање живота рањеника и људи опредијелило је функционисање и даљи развој здравственог сектора на овом подручју.
“Да није било улоге ове четири болнице прије 32 године све би било другачије и сигурно да ни становништво не би опстало и остало на овом подручју”, рекао је Ћосић.
Он је додао да је данашње освештање споменика посвећено људима и онима који су дали животе радећи у овој болници, али да истовремено овај споменик свједочи о томе шта се дешавало на овом простору.
Ћосић је нагласио да је оснивање болнице на Корану прије 32 године било оправдано, али да амбијент око споменика није достојан онога што је било прије толико година, тако да генерације које воде град, општине, Републику Српску морају наћи најбоље рјешење да би се то поправило.
Предсједник Предсједништва Борачке организације општине Пале Јасна Лазаревић- Гавриловић рекла је ова организација измјестила спомен-плочу која се налазила у непосредној близини болнице да би спријечила потенцијалне проблеме и оштећења на претходној локацији.
Она је појаснила да су тиме показали да желе сачувати споменике културе, посебно овај који свједочи о великим напорима медицинског и немедициснког особља Војне болнице “Коран”.
Према њеним ријечима, губици у рату би били много већи да није постојала болница на Корану и зато желе младе упознавати са тековинама Одбрамбено-отаџбинског рата и да не би допустили да значај болнице избиједи.
Освештању споменика, парастосу и полагању вијенаца присуствовали су представници Борачке организације Пале, града Источно Сарајево, општине Пале, Удружење “Чета Петар Пандуревић”, Полицијске управе Источно Сарајево, Трећег пјешадијског Република Српска пука Оружаних снага БиХ и други представници из јавног, културног и политичког живота.
Срна