Подручје општине Пале обухвата 492 км² изразито планинског карактера, са надморском висином од 624 до 1916 м. Најнижа тачка је на 624 м надморске висине, на западној страни општине, гђе се спајају паљанска и мокрањска Миљацка .
Средишњи дио општине Пале заузима паљанска котлина, смјештена између планинских масива: Јахорине са југа, Госине са истока, Романије са сјевероистока, Озрена са сјевера и сјеверозапада и Требевића са запада. Сједиште општине је у насељу Пале. Пале су смјештене у самој котлини, која са прибрежјем заузима површину од око 8,5 км². Смјештене су на надморској висини од 820 м.
Пале су према географско-природним особинама одавно познате као климатско љечилиште и излетиште. Љепота околине, чист ваздух и близина скијашких терена на Јахорини представљају природну диспозицију и реалну основу за развој туризма. У нижим дијеловима општине заступљена је умјерено топла и влажна клима, Већ од 1.000 м надморске висине ова клима прелази у планинску климу. Оштра планинска клима осјећа се и тијеком љетних мјесеци, кад температура зрака ријетко прелази 25° Целзија.
Претежан дио површине општине сачињава шумско земљиште (64%), а свега (34%) пољопривредно и остало земљиште.
На подручју општине налази се неколико познатих пећина: Орловача, Пећина Извор Мокрањске Миљацке, Титова пећина Боговићи, Попова пећина и Новакова пећина.
Једна од најзначајнијих природних знаменитости је пећина Орловача, која је уређена за туристичке посјете. Орловача (948 м) се налази на истоименом узвишењу у западном дијелу романијског свода, заселак Доње Сињево, насеље Сумбуловац, у сливу мокрањске Миљацке, односно у долини њене десне притоке Сињаве.
Опсежна истраживања извора Миљацке укључила су и топографска мјерења, биоспелеолошка и хидролошка истраживања као и испитивања трагова културе човјека. Истраживања су извођена током 2007 – 2009. године. До данас, спелеолози су истражили 7.100 м, чиме је пећина Извор Мокрањске Миљацке постала најдужа документована пећина у цијелој Босни и Херцеговини.