Дан Четвртог батаљона војне полиције Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске обиљежен је данас служењем парастоса у Храму Светог Василија Острошког на Вељинама свим погинулим и умрлим припадницима јединице и полагањем вијенаца на споменик “Слава српском борцу”.
Обиљежавање је организовало Удружење ветерана војне полиције овог корпуса.
Ове године обиљежавање је било скромније због ситуације у вези са вирусом корона, па су присуствовали поједини чланови братских удружења Војске и полиције Републике Српске, чланови породица погинулих бораца, те представници локалне заједнице.
“Данас обиљежавамо за нас веома битан датум, Дан Четвртог батаљона војне полиције. Због вируса корона смо присиљени да поштујемо све наредбе Владе Републике Српске, па нисмо организовали свечану академију, ни свечани ручак, али се надам да ћемо догодине моћи прославити овај дан како и приличи”, рекао је секретар Удружења ветерана војне полиције Сарајевско-романијског батаљона Драган Пјевић.
Обиљежавању је данас присусвовао и Светислав Гавриловић, чији је отац Мијат Гавриловић погинуо 19. априла 1995. године на Бјеловцу у општини Трново.
“Сваке године окупимо се овдје да одамо почаст погинулим припадницима Четвртог батаљона. Док смо год ми живи, сјећаћемо их се и обиљежавати овај дан”, поручио је Гавриловић.
Командир Саобраћајне чете Војне полиције Сарајевско-романијског корпуса Славиша Башевић рекао је да је огорчен нерадом Тужилаштва и Суда БиХ, који не процесуирају одговорне за злочине над Србима.
Четврти батаљон војне полиције формиран је 25. маја 1992. године и настао је од јединице војне полиције из касарне ЈНА “Виктор Бубањ” у Сарајеву.
Батаљоном су командовали мајор Јово Штрбац, капетан Недељко Лиздек, капетан Зоран Терзић и мајор Вуко Чворо.
Јединица је изгубила 13 бораца, а погинули су Недељко Лиздек, Стојан Ђурић, Сретен Кнежевић, Драган Станковић, Мијат Гавриловић, Саша Тодоровић, Саша Михајловић, Војислав Јокић, Александар Бартула, Војо Голубић, Александар Зликовац, Бране Анџић и Миодраг Мичић.
Јединица је 23. маја 1992. године напустила касарну “Виктор Бубањ” и измјештена је у село Тврдимићи, а 25. маја те године извршено је прво постројавање.
Батаљон је послије тога стациониран у касарни “Слободан Принцип Сељо” у Лукавици.
У саставу батаљона биле су три чете, противтерористички вод, одјељење за Службе Војне полиције, Крим-техника и одјељење везе.
Друга чета Војне полиције је због потреба обезбјеђења позадинског командног мјеста корпуса била измјештена на Пале.
Уз уобичајне војно-полицијске задатке, јединица је била ангажована и у зони ратних дејстава широм сарајевског ратишта с основним циљем очувања територије и становништва од агресије.
По завршетку ратних дејстава, батаљон је са цјелокупним материјално-техничким средствима измјештен на Пале, гдје је 1997. године одређени број војника потписао прве професионалне уговоре, јер је тада јединица стављена под команду 505. Моторизоване бригаде, која је била смјештена у касарни “Милош Обилић” и по новој формацији је дјеловала као чета Војне полиције.
Због бројних реформи и кадровских смањења, јединица је угашена 2003. године.
Срна