Тим поводом код спомен-крста на Војничком гробљу “Мали Зејтинлик” положени су вијенци, док је у манастиру Светог Георгија на Равној Романији служен парастос.
Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила општине Трново Горан Тимотија рекао је да је процес тражења лица српске националности заустављен протеклих година, што потврђује и податак да се у Српској трага за још 1.662 лица и да се тај број не мијења већ двије године.
Он је рекао новинарима на Сокоцу да је ситуација таква због проблема са Институтом за нестала лица БиХ са којим немају сарадњу и са скоро цијелим правосудним системом БиХ.
Тимотија оцјењује да је у питању политичка игра, с обзиром да је познато да се активно трага за лицима других националности несталих у протеклом рату у БиХ.
“Одавно смо предлагали да се врате надлежности са Института на ентитетске нивое”, рекао је Тимотија.
Замјеник градоначелника Града Источно Сарајево Данко Вучетић каже да супротна страна на све начине опструише процес тражења лица српске националности, почевши од “Добровољачке” и осталих случајева.
Он додаје да се и данас на подручју Сарајева налазе посмртни остаци војника и цивила српске националности, те да је на надлежним институцијама Српске да учине све да те локације буду утврђене.
Тања Бјељанић из Горажда, која сада живи у Рогатици и тражи родитеље страдале у селу Вражалице 6. септембра 1992.године, каже да је са њима погинуо и њен осамнаестогодишњи брат, чије су посмртне остатке 1996. успјели пренијети на гробље Лужница у Рогатицу.
“Своје родитеље тражим већ 27 гоидна и до данас немам никаквих информација ни сазнања како да дођем до њихових посмртних остатака и достојно их сахраним”, истакла је она.
Бјељанићева је огорчена што ни Институт за нестале БиХ, нити правосудне институције, не раде свој посао како би требало.
Он каже да је предала апелацију Уставном суду и кривичну пријаву Тужилаштву БиХ, али до данас није добила никакав одговор.
Она је подсјетила да је такозвана Армија БиХ рано ујутро 6. септембра 1992. напала село Вражалице у коме су живјели њени родитељи и брат и мучки их убили.
Бјељанићева је подсјетила да се са подручја Горажда трага за 95, а са подручја Рогатице за 13 несталих лица у минулом рату.
На Војничком спомен-гробљу “Мали Зејтинлик” на Сокоцу сахрањено је 985 бораца погинулих на подручју општина у околини Сарајева, које су до потписивања Дејтона биле под контролом Војске Републике Српске.
На унутрашњима зидовима манастира на Равној Романији уписана су имена 4.000 српских бораца, углавном погинулих припадника Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске.
Срна