Ћосић је на обиљежавању 40 година од одржавања Зимских олимпијских игара истакао да ово подручје има све предиспозиције да буде домаћин значајних догађаја.
Он је новинарима након свечаног ручка, организованог за представнике Међународног и Европског олимпијског комитета, начелнике општина у саставу града, бивше олимпијце и представнике јавног, политичког, привредног и културног живота, рекао да сви заједно раде на афирмацији онога што је било, али и промоцији будућих догађаја.
Ћосић је истакао да је данас била прилика да се на олимпијској Јахорини истакну улагања милионских средстава Владе Републике Српске на ову планину, којом Олимпијски центар “Јахорина” успјешно послује, гдје је знатан број људи из приватног сектора уложио капитал у смјештајне капацитете, а локална власт и град ставиле фокус на туризам као значајну привредну грану.
“То заједничко дјеловање треба да афирмише значајне спортске догађаје у будућности који ће имати предзнак олимпијских догађаја”, рекао је Ћосић.
“Наш интерни дух и снага су такве да смо успјели да од неких борилишта која су 1984. године другачије изгледала него данас створимо борилишта која ће се сигурно кандидовати за будуће спортске догађаје”, поручио је Ћосић.
Предсједник Олимпијског комитета БиХ Изет Рађо захвалио је градоначелнику Источног Сарајева Ћосићу што је окупио званичнике Европског и Међународног олимпијског комитета на планини, истичући да је прослава добар моменат да сви заједно крену на једно ново олимпијско путовање.
“Заједно можемо све подићи на виши ниво. Заједничким радом, заједничком кандидатуром Источног Сарајева, Сарајева, Републике Српске и ФБиХ и БиХ и уз подршку међународне заједнице и пријатеља из региона, сигуран сам да ћемо 2032. године поново упалити олимпијски пламен”, рекао је Рађо.
Он је додао да тиме желе поручити младима да остану, како би 2032. године пламен мира, младости, љубави, пријатељства поново обасјао олимпијске планине.
Некадашњи југословенски олимпијац Бојан Крижај рекао је да му је прво сјећање на Олимпијаду то када је на стадиону Кошево заборавио текст заклетве испред свјетског аудиторијума и да га то још увијек чини срамежљивим пред људима.
Он је рекао да је ипак поносан што је био дио тог друштва те поручио младима да се баве спортом.
Виши савјетник предсједника Међународног олимпијског комитета Пере Миро рекао је да је олимпијски пламен који је упаљен 1984. године остао све ове године јер га види у очима и осмијесима људи.
Начелник општине Пале Бошко Југовић истакао је да Паљанима импонује што су дио обиљежавања 40 година од Зимских олимпијских игара.
Југовић је рекао да се много улаже у туризам, спорт и истакао да је Јахорини, захваљујући предсједнику и Влади Српске, као и Олимпијском центру, не само враћен олимпијски дух у садржаје, него је постала и лидер у региону.
“Јахорина заједно са околним спортским центрима треба да понуди своје учешће на сљедећој олимпијади”, рекао је Југовић.
У апартхотелу “Вучко” на Јахорини данас је симболично упаљен олимпијски пламен, а предсједник Олимпијског комитета БиХ Изет Рађо уручио је градоначелнику Источног Сарајева Љубиши Ћосићу и директору Олимпијског центра “Јахорина” Дејану Љевнаићу реплике тренерки из 1984. године.
На подручју данашњег Источног Сарајева и Сарајева 8. фебруара 1984. године отворене су 14. Зимске олимпијске игре на којима су учествовали спортисти из 49 држава.
То су биле прве зимске и друге олимпијске игре које су заредом одржане у Источној Европи, на говорном подручју словенских језика и у социјалистичкој земљи.
Олимпијске игре су за власти Југославије биле сјајна прилика да државу представе свијету у најбољем могућем свјетлу и у том настојању није их омела ни велика економска криза која је почетком осамдесетих година 20. вијека погодила СФРЈ.
У Игре су утрошена велика средства, те је саграђен велики број импозантних грађевина и остала инфраструктура.
Након завршетка Олимпијаде дошло је до постепеног пропадања олимпијских стаза да би током ратних дешавања олимпијска инфраструктура била сасвим урушена.
Данас је од свих олимпијских борилишта једино Јахорина у Источном Сарајеву, у Републици Српској, репрезентативни зимски центар.
Срна