Предсједник Скупштине града Источно Сарајево Бранко Короман истакао је да су сарајевски Срби поднијели велику жртву у протеклом рату, а да је њихов егзодус након потписивања Дејтонског мировног споразума, био додатна голгота.
Короман је нагласио да су Срби прије 27 година морали напустити многа сарајевска насеља која су након Дејтонског мировног споразума припала Федерацији БиХ и да је касније био мукотрпан посао подићи нови град.
“Напуштају се домови, људи крећу како би у другим мјестима обезбиједили кров над главом и добили прилику за егзистенцију, носећи ковчеге са својим мртвима. Тада се из Рајловца сели и Ваздухопловни завод `Орао` у Бијељину, из Хаџића `Ремонтни завод` у Братунац, из Илијаша фабрика монтажних кућа”, изјавио је Короман новинарима уочи духовне академије поводом обиљежавања 27 година од егзодуса сарајевских Срба.
Он је напоменуо да сарајевски Срби данас живе свуда – широм Републике Српске, Србије, Црне Горе, али и свијета.
Короман је подсјетио да је у Одбрамбено-отаџбинском рату из Сарајевско-романијске регије животе дало 4.211 српских бораца и 2.967 цивила.
Начелник општине Пале Бошко Југовић рекао је да су учесници егзодуса поднијели огромну жртву, подсјећајући да је 120.000 Срба морало да напусти вјековна огњишта и да са собом понесу посмртне остатке најмилијих.
Он је напоменуо да се данас, након више од четврт вијека, одаје пошта свим жртвама, али и поштовање учесницима егзодуса који су оставили неизбрисив траг у историји српског народа.
“Многи од њих данас су интелектуалне величине – љекари, академици. Сви они дали су допринос култури и развоју општине Пале, Сарајевско-романијске регије, али и Републике Српске”, истакао је Југовић.
Непосредни учесник колоне егзодуса сарајевских Срба и ратни војни инвалид Младен Крсман рекао је да је на духовној академији био задужен да исприча једну ратну причу из колоне иако је таквих на хиљаде.
“Ова је само подсјећање на голготу која нам се догодила 1996. године. Надам се да ће се на академијама причати увијек по једна оваква прича”, истакао је Крсман и додао да је послије 27 година данас обукао ратну униформу у којој је био у колони.
На духовној академији наступили су и Камерни састав Пале под руководством Јелене Аничић, гуслар Душан Пејић, те пјесник Огњен Кандић.
Духовној академији у Културном центру на Палама присуствовали су министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић, изасланик српског члана и предсједавајуће Предсједништва БиХ Бошко Томић, представник Амбасаде Србије у БиХ Наташа Ђорђевић, делегације града Источно Сарајево и општина Сарајевско-романијске регије, те регионалних и локалних организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата.
Међу присутнима били су и шеф Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сања Вулић, посланик у овом дому Мирослав Вујичић, као и делегације Трећег пјешадијског Република Српска пука Оружаних снага БиХ, регионалних и локалних организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата и насталих након егзодуса сарајевских Срба, представници Борачке организације Пала, Универзитета у Источном Сарајеву, те ученици Средњошкослког центра “Пале”.
Егзодус 120.000 Срба из Сарајева представља низ догађаја који су услиједили након потписивања Дејтонског мировног споразума, када је пет општина Српског Сарајева у цјелини припало Федерацији БиХ, док је других пет подијељено између Републике Српске и ФБиХ, гдје су Срби углавном добили периферна, ненасељена и рурална подручја.
Српски борци зауставили су 35 офанзива муслиманско-хрватске војске, одбранили домове, а онда су морали да напусте насеља која су, према Дејтонском споразуму, припала ФБиХ.
Програм поводом обиљежавања 27 година од егзодуса сарајевских Срба организовао је Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.
Срна