Улагање у културу је изливање бетона у темеље опстанка народа и друштва на историјској сцени, истакла је вечерас на Палама помоћник министра просвјете и културе Републике Српске Тања Ђаковић.
“Библиотеке су у многим локалним срединама у Републици Српској чак једини центар гдје се организују културни садржаји и гдје су задовољавају културне потребе становништва”, изјавила је Ђаковићева новинарима прије свечане академије поводом обиљежавања 100 година од постојања Народне библиотеке Пале.
Према њеним ријечима, Министарство просвјете и културе Републике Српске свјесно је значаја које библиотеке имају у многим локалним срединама за развој културе.
Она је нагласила да, управо из тог разлога све књижничаре, библиотекаре и запослене у библиотекама широм Републике Српске, финасира управо ово министарство, како би се обезбиједио несметан рад и функционисање ових малих, али у суштини великих храмова културе.
“Овај јубилеј који се данас обиљежава је потврда да смо на добром путу. Наравно да библиотеке имају своју улогу у ономе у чеми и даље треба да радимо, а то је да подстичемо савремене домаће књижевнике, да богатимо библиотечке фондове, али и да чувамо сјећање на све наше књижевне великане и на нашу богати књижевну баштину коју треба да промовишемо”, поручила је Ђаковићева и додала да постоји још много простора да се ради на том пољу.
Према њеним ријечима, када се каже да Народна библиотека Пале прославља 100 година, то значи да је на овим просторима читав вијек књиге, културе, сусрета и успомена.
“Не постоји ништа љепше неко кад можете да кажете да имате једну општину у којој једна народна библиотека прославља вијек постојања”, закључила је Ђаковићева.
Директор Народне библиотеке Пале Бојан Чворо подсјетио је да су 12. јануара 1921. године три ентузијаста кренула у оснивање тадашње Народне читаонице и књижнице.
“Према подацима које посједујемо, а што се види и у документарном филму који смо припремили за свечану академију, Библиотека је почела рад са 100 књига, а након двије-три године, захваљујући Српском просвјетном и културном друштву `Просвјета`, које је посуђивало своје књиге, тада су Пале – варошица са 2.000 становника, имале већу заинтересованост читалачке публике него много већи градови тога времена”, рекао је Чворо.
Према његовим ријечима, Библиотека је кроз своју историју имала несрећу да је, током Другог свјетског рата, сав фундус био запаљен, па се кренуло изнова, а данас има више од 40.000 наслова и 1.600 чланова.
“Ја сам имао срећу да у свом мандату учествујем у прослави 100 година постојања ове библиотеке. Мислим да је овај јубилеј на понос свим становницима Пала, али и читаве регије”, истакао је Чворо.
Начелник општине Пале Бошко Југовић рекао је да се ова академија одржава на дан крсне славе општине – Успења Пресвете Богородице, у оквиру “Госпојинских свечаности”, како би се показало колики је значај Народне библиотеке Пале.
“Посебно нас радује чињеница да се број читалаца повећава. То је заиста за сваку похвалу, 1.600 чланова Библиотеке и опус од више од 40.000 књига је нешто чиме се могу похвалити много веће локалне заједнице од општине Пале”, истакао је Југовић.
Југовић је рекао да се очувањем библиотека чува идентитет српског народа, те додао да овај јубилеј показује да 100 година трају предања библиотеке и писана ријеч која се преноси генерацијама.
На свечаној академији, на којој су уручене плакете и захвалнице, наступао је хор Српског просвјетног и културног друштва “Просвјета”, те млади глумац Немања Поповић, књижевник Горан Врачар, а премијерно је приказан документарни филм о Палама некада и сада.
Срна