У Културном центру Пале вечерас је одржана свечана академија поводом 200 година од објављивања “Српског рјечника” Вука Стефановића Караџића, а порука овог скупа је да држава, медији и школство треба да се боре за очување српског језика.
Академија је одржана у организацији студената Катедре за србистику Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву.
Студент четврте године на Катедри за србистику Филозофског факултета на Палама Ана Стакић рекла је новинарима да је Вук кроз свој рјечник сачувао пребогату историју српског народа.
“У рјечнику се могу наћи занимљиви подаци о српским обичајима, брзалице, загонетке”, навела је Стакићева.
Она је додала да је на академији било ријечи о значају ћирилице, његовања српске историје, културе и обичаја.
“Значај академије је велики – она треба да покрене државу, медије и школство да се боре за очување српског језика и традиције”, истакла је Стакићева.
Студент четврте године на Катедри за србистику Филозофског факултета на Палама Нина Лазаревић рекла је да је ћирилица основни симбол српског националног идентитета.
“Сами смо главни кривци што не пишемо ћирилицом и што је не чувамо. Српски језик је у тешком положају јер је распарчан на неке друге језике”, напоменула је Лазаревићева.
Професор на Филозофском факултету на Палама Саша Кнежевић рекао је да је ћирилица најсавршеније писмо.
Према његовом мишљењу, млади пишу ћирилицом у оквиру школског система, али проблем настаје по завршетку основне школе јер се касније одлучују за латиницу због неких бесмислених прагматичних разлога као што су “лакше је писати”.
Начелник Пала Бошко Југовић рекао је да ће општина настојати да подржи овакве манифестације због њиховог значаја за образовање и очување српског језика.
На академији су учествовали студенти Катедре за србистику у улози водитеља, рецитатора, гуслара и глумаца, а говорили су и професори Милош Ковачевић, Миланка Бабић, Биљана Самарџић и Саша Кнежевић, затим је наступио хор Филозофског факултета Пале и Културно-умјетничко друштво “Младост” са Пала.
Српски рјечник је рјечник чији је аутор Вук Стефановић Караџић, а пуно име гласило је “Српски рјечник истолкован њемачким и латинским ријечима”.
Прво издање “Рјечника” изашло је 1818. године и садржи 26.270 ријечи које је Вук чуо у народном говору. Вук је грађу за овај рјечник почео да скупља још 1815. године на наговор Јернеја Копитара.
Срна